Category: Uncategorized

Obeležavanje zlatnog jubileja (50 godina) Doma omladine Beograda, poklopilo se sa proslavom srebrnog jubileja jedne ustanove koja je ponikla pod okriljem zgrade u Makedonskoj 22. U maju je obeležena 25-ogodišnjica radija B92. Tokom godina je iz ovog eksperimentalnog radio programa izrasla jaka medijska kuća koja danas ima i televizijski kanal i sopstvenu izdavački delatnost. Sve je počelo 15. maja 1989. godine, kada je u prostorijama Doma omladine Beograda pokrenuto eksperimentalno emitovanje omladinskog radija „Beograd 92“ i omladinskog televizijskog „OK“ kanala. Eksperimentalno emitovanje je trajalo mesec dana i izazvalo velike reakcije u javnosti. Za početak vam nudimo saopštenje iz predsedništva republičke konferencije Saveza socijalističke omladine Srbije, iz koga se može videti zašto je u okviru ove organizacije ukidanje eksperimentalnog programa 92-ke i OK kanala ocenjeno kao “nedovoljno promišljena i politički štetna odluka”.

Saopštenje iz predsedništva RK SSO Srbije povodom odluke o obustavljanju emitovanja omladinskog radija “Beograd 92” i omladinske televizije “OK”, 16. jun 1989., str. 1.

Saopštenje iz predsedništva RK SSO Srbije povodom odluke o obustavljanju emitovanja omladinskog radija “Beograd 92” i omladinske televizije “OK”, 16. jun 1989., str. 2.

Saopštenje iz predsedništva RK SSO Srbije povodom odluke o obustavljanju emitovanja omladinskog radija “Beograd 92” i omladinske televizije “OK”, 16. jun 1989., str. 3.

Ovog puta ćemo se osvrnuti samo na početke radija B92. O televizijskom kanalu „OK“ (kasnije Treći kanal) neki drugi put. Evo kako je izgledala uređivačka koncepcija tokom prvih godinu dana emitovanja.

Uređivačka koncepcija radija B-92, str. 2.

Uređivačka koncepcija radija B-92, str. 3.

Uređivačka koncepcija radija B-92, str. 4.

Kao što možemo da vidimo iz izveštaja, “nadstranački pristup unutrašnjoj politici Srbije” u prvim godinama višestranačkog sistema (1990. godine), je nešto na čemu je B92 gradio svoj imidž. Iz sledećeg dokumenta možemo videti na kakve je poteškoće ekipa B92 naišla u pokušaju da intervjuiše predsedničkog kandidata dr Vojislava Šešelja.

Molba republičkom sekretarijatu za pravosuđe i upravu Srbije, 5. novembar 1990.

Kao i kod svakog drugog radija, osnovu programa B92 je činila muzika. Ovo je bio jedan od načina na koji je redakcija omladinskog radija formirala svoju muzičku zbirku.

Potvrda carinarnici Beograd, 12. novembar 1990.

I za kraj, jedno interesantno pismo koja nam otkriva na koji način je omladinski radio  B92 u prvim godinama izgradnje tržišne ekonomije poslovao sa jednim gigantom kao što je bio JAT i kako se u sličnim oblicima saradnje dolazilo do obostrane koristi.

Pismo JAT-u, 13. april 1990., str. 1.

Pismo JAT-u, 13. april 1990., str. 2.

Do sledećeg blogojavljanja, veliki pozdrav, MP

Tokom naše prve dve nedelje rada u Domu omladine Beograda, Boban Jevtić i tehnički direktor Nenad Neša Dragović su nam obećavali nove zavese, jer posle 14h sunce u potpunosti obasjava našu kancelariju i svaki rad čini gotovo nemogućim. Međutim, zbog izvesnih formalnosti i zauzetosti drugim poslovima, postavljanje zavesa se neprestano odlagalo. Igor i Saša, tehničari DOB-a, ipak su imali dovoljno razumevanja za naše patnje, pa su nam prozore oblepili starim posterima, što je u velikoj meri estetski unapredilo izgled kancelarije, a donekle je i olakšalo naš rad.
Možda su bila druga vremena, ali je 1970-ih godina priča o uređenju enterijera i nabavci novih zavesa za Dom omladine Beograda bila nešto drugačija.

Desa Tomić-Đurović, žena koja oblači prozore… (Politika, 10. jul 1973.)

Marko Miljković

U okviru pozorišta DADOV, 1966. godine nastao je pozorišni festival BRAMS (Beogradska revija amaterskih malih scena). Tokom više decenija svog postojanja ovaj festival se u svojoj organizaciji u velikoj meri oslanjao na Dom omladine Beograda. Ovom prilikom vam izdvajamo dva zanimljiva dokumenta. Prvi je izveštaj o selekciji pozorišnih predstava za BRAMS 1983. godine, koji je sastavio pozorišni reditelj Egon Savin i u kojem možemo da vidimo interesantan pogled stručnjaka na stanje u tradicionalnim, profesionalnim pozorištima, ali i u onim drugim koja se “kriju iza mutnih pojmova avangarde i eksperimenta”.

Izveštaj Egona Savina (selektora festivala) o selekciji predstava za BRAMS ’83, str. 1.

Izveštaj Egona Savina (selektora festivala) o selekciji predstava za BRAMS ’83, str. 2.

Izveštaj Egona Savina (selektora festivala) o selekciji predstava za BRAMS ’83, str. 3.

Drugi dokument je pismo direktora festivala koje svedoči o interesantnoj saradnji između amaterskog, avangardnog pozorišta i srpske pravoslavne crkve.

Molba direktora festivala, Božidara Živojinovića, upućena patrijarhu srpske pravoslavne crkve, Germanu, 8. jun 1985.

Do sledećeg blogojavljanja, Marko Perić

Kada je 25. maja 1968. godine Tito došao u Dom omladine Beograda da u okviru tada već tradicionalne „Drugarske večeri“ proslavi Dan mladosti sa beogradskim omladincima (pa i sa omladinkama…), nije ni slutio da će ti isti omladinci svega nedelju dana kasnije u sukobu sa milicijom da „forsiraju“ znameniti podvožnjak na Novom Beogradu i, između ostalog, kritikuju njegovu vlast, u okviru velikih demonstracija nezadovoljne mlade generacije u čitavom svetu 1968. godine. Čini se, ipak, da se Tito vešto snalazio i sa razdraganim i sa razljućenim omladincima…

Tito i Jovanka u DOB-u, 25. maj 1968.

Tito i Jovanka u DOB-u, 25. maj 1968.

Do sledećeg blogojavljanja, Marko Perić

Dom omladine Beograda je svoj rad počeo u zapuštenoj radničkoj drvenoj baraci u Palmotićevoj ulici 1951. godine, a ubrzo se preselio u prostor na Obilićevom vencu 4, koji se takođe pokazao neadekvatnim. Odluka o izgradnji potpuno nove zgrade DOB-a na njenoj današnjoj lokaciji na uglu ulica Dečanske (nekada Moše Pijade) i Makedonske, doneta je 1958. godine, a sami radovi su počeli tri godine kasnije. Najveći problem je bilo rušenje starih zgrada i raseljavanje njihovih stanara. Danas, kada se zgrada DOB-a već punih 50 godina ističe kao jedna od ključnih tačaka u centru grada, zanimljivo je prisetiti se kako je ovaj prostor izgledao pre njene izgradnje.

Ugao Makedonske i Dečanske (Moše Pijade)

Pogled na Makedonsku ulicu

Pogled na Dečansku ulicu (Moše Pijade)

Plan zgrada na raskrsnici ulica Makedonske i Dečanske (Moše Pijade), 1959.

Marko Miljković

Pedeset godina rada Doma omladine Beograda je veliki i važan jubilej! Zbog toga smo se sa velikim zadovoljstvom prisetili kako je DOB 1969. godine slavio jednu drugu pedesetogodišnjicu, od izuzetnog značaja nekim drugim ljudima, u nekom drugom vremenu – 50 godina Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Ne znamo samo koliko su oni kojima je ovaj praznik bio važan tada zapravo bili mladi… U svakom slučaju, evo inspiracije za sadašnje urednike programa DOB-a!

Pozivnica za proslavu 50 godina SKOJ-a, 1969.

A ukoliko ova vrsta inspiracije nije dovoljna, nudimo i program proslave 25 godina rada DOB-a iz 1989. godine…

Predlog programa proslave 25 godina rada Doma omladine Beograda, 2-7. oktobar 1989.

Do sledećeg “blogojavljanja”, Marko Miljković

Kada je uprava Doma omladine Beograda (DOB) donela odluku da u okviru obeležavanja svog velikog jubileja – 50 godina rada – iskoristi svoju bogatu arhivu, primetila je da ona nije bila baš najbolje sređena. Na svu sreću, i za razliku od većine drugih javnih institucija, uprava DOB-a na čelu sa direktorom Markom Stojanovićem pravilno je i na vreme uočila da postoje ljudi koji su zapravo odabrali da se tim poslom bave. Ova endemska vrsta kod nas nosi ime – ISTORIČAR. Kako bi se svi oni „detalji“ za koje nije bilo vremena da se urade kako treba u poslednjih pola veka sredili za što kraće vreme, DOB je angažovao trojicu istoričara: Marka Miljkovića, Slobodana Mandića i Marka Perića.

Zadatak ovog istraživačkog tima je da, pored mora postojećih osnivačkih akata, izveštaja programskih saveta, fotografija, kataloga, programa, pres-klipinga, flajera, ulaznica…, prikupi dodatnu istorijsku građu iz drugih institucija i da prema najsavremenijim standardima formira pregledni digitalni arhiv DOB-a koji će korisnicima biti dostupan putem interneta. Shvatajući značaj ovog ogromnog posla i prepuštajući ga profesionalcima, uprava DOB-a je ovim projektom učinila mnogo na unapređenju i modernizaciji rada ove institucije, razvoju kulture sećanja i očuvanju kulturnog nasleđa Beograda i Srbije.

„Blogojavljanje“ predstavlja dodatni zadatak koji je tim istoričara dobio da sprovede, kako bi se u formi online dnevnika rada na formiranju digitalnog arhiva DOB-a šira javnost bliže informisala o raznim uspesima i preprekama u radu na ovom projektu. Kroz zanimljive tekstove, fotografije, novinske članke, audio i video zapise posetioci „Blogojavljanja“ će imati priliku da se upoznaju sa zanimljivim ljudima, događajima i raznim drugim detaljima iz 50 godina duge istorije rada ove institucije. Ako uzmemo u obzir da je naš glavni zadatak formiranje i digitalizacija arhive DOB-a u kojem će budući istraživači moći da na jednostavan način nađu sve informacije iz istorije rada ove institucije koje ih zanimaju, onda ovaj blog može da se shvati i kao neka vrsta teaser-a i platforme za komunikaciju sa vama. Konačno, naše kolege će imati priliku da „iz prve ruke“ vide kako izgleda proces rada na formiranju digitalizovane arhive javne institucije kulture. S nestrpljenjem očekujemo vaše komentare i buduće istraživače!

POČETAK

Na samom početku našeg rada u DOB-u brzo smo shvatili da smo u društvu divnih ljudi koji su bili spremni da nam maksimalno pomognu i pruže svu moguću podršku. Međutim, takođe smo shvatili i da svi ti divni ljudi nisu mnogo upoznati sa našim poslom, još manje sa strašću istoričara prema arhivskog građi, ma koja vrsta dokumenta da je u pitanju. Ipak, početak je obećavao. Boban Jevtić, urednik filmskog i likovnog programa, pokazao nam je našu kancelariju na trećem spratu. Njegova susretljivost nam je bila odličan signal da će to biti osoba koju ćemo do kraja projekta gotovo svakodnevno maltretirati za razne vrste pomoći i usluga. I bi tako…

Slučajno ili ne, na vratima naše buduće kancelarije stajala je nalepnica nekih od naših prethodnika u tom prostoru, a koja je manje ili više govorila i o karakteru našeg tima i posla – MLADI ISTRAŽIVAČI BEOGRADA! Brzo smo tu formirali svoju bazu, podelili prostor, stolove i stolice, igrali „papir i makaze“ za jedinu udobnu kancelarijsku fotelju (pobedio Marko Perić), i zajedno s Bobanom krenuli u potragu za arhivom po kancelarijama DOB-a. Ukratko – pronašli smo svašta. Nama je ostalo SAMO da to sve klasifikujemo, imenujemo, popišemo, skeniramo… napravimo nekakav smisao od svega toga i što pre učinimo dostupnim raznim budućim istraživačima. I to uporno radimo već više od mesec dana…