Tokom naše prve dve nedelje rada u Domu omladine Beograda, Boban Jevtić i tehnički direktor Nenad Neša Dragović su nam obećavali nove zavese, jer posle 14h sunce u potpunosti obasjava našu kancelariju i svaki rad čini gotovo nemogućim. Međutim, zbog izvesnih formalnosti i zauzetosti drugim poslovima, postavljanje zavesa se neprestano odlagalo. Igor i Saša, tehničari DOB-a, ipak su imali dovoljno razumevanja za naše patnje, pa su nam prozore oblepili starim posterima, što je u velikoj meri estetski unapredilo izgled kancelarije, a donekle je i olakšalo naš rad.
Možda su bila druga vremena, ali je 1970-ih godina priča o uređenju enterijera i nabavci novih zavesa za Dom omladine Beograda bila nešto drugačija.
Desa Tomić-Đurović, žena koja oblači prozore… (Politika, 10. jul 1973.)
Marko Miljković